"VRTIĆ PO MERI DETETA"

Inkluzivni program

Predškolska ustanova "Naša radost" u Subotici je 2000. godine prva u Srbiji počela sa uvođenjem "Inkluzivnog programa" koji se još zove "Vrtić po meri deteta", uz odobrenje Ministarstva prosvete i sporta Srbije. Humanitarna organizacija "Save the Children" je pružila metodološku i finansijsku podršku u prve dve godine a potom se projekat realizuje samostalno. Program je baziran na bogatim iskustvima mnogih zemalja sveta koji već dugi niz godina realizuju "Inkluzivni program" i postižu dobre rezultate, a prilagođen je našoj sredini.

Osnovna načela programa:

• U svim konvencijama i deklaracijama o pravima deteta u delu koji se odnosi na decu sa posebnim potrebama postoji zajednički stav koji glasi: Dete sa razvojnim teškoćama je dete sa posebnim potrebama a dete sa posebnim potrebama je dete.
• Naša zemlja je od 1989. godine potpisnik Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih Nacija u kojoj se član 23 posebno odnosi na decu sa razvojnim teškoćama u kojem je naglašeno da Mentalno ili fizički nesposobno dete treba da uživa pun i kvalitetan život u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u zajednici.
• Shodno tome, za decu predškolskog uzrasta, vrtić je najprirodniji ambijent za podsticanje svih aspekata razvoja. Sve kasnije deklaracije i konvencije u kojima su razmatrane mogućnosti aktivne podrške detetu sa posebnim potrebama tokom njegovog odrastanja, kao npr. Salamanka dokument koji razmatra mogućnost podrške deci u školi, predviđaju primenu istih principa od vrtića do ulaska u odraslo doba.

Ciljevi programa

Osnovni cilj:

• Podsticanje razvoja i integrisanost deteta sa posebnim potrebama u grupu vršnjaka bez razvojnih teškoća. U tom modelu potrebe deteta su osnovni orjentir za adaptaciju programa namenjenih deci sa posebnim potrebama a vaspitači i roditelji su aktivni partneri u tom procesu.

Sveobuhvatni ciljevi:

• Uključivanje dece sa smetnjama u razvoju predškolskog uzrasta u redovne grupe vrtića na teritoriji Subotice i razvijanje adekvatnih metoda rada koji omogućavaju punu integraciju dece sa razvojnim teškoćama pod jednakim uslovima koji postoje za ostalu decu a koji uz adekvatnu podršku vode kvalitetnijem zadovoljavanju potreba sve dece u grupi.

Osnovne ideje Inkluzivnog programa

• potrebe deteta i razvijenost njegovih sposobnosti su osnovni kriterijumi za izbor programa koji su mu namenjeni
• vaspitači su dodatno edukovani i osposobljeni za rad sa svakim detetom, znaju da prepoznaju njegove potrebe, iskoriste očuvane sposobnosti i podstaknu razvoj deteta u svim aspektima
• roditelji su partneri vaspitačima u podsticanju razvoja deteta
• ovakav vrtić je dostupan svakom detetu bilo da ima ili nema razvojne teškoće
• za ulazak u vaspitnu grupu osim što je pripremljeno samo dete sa smetnjama u razvoju i njegovi roditelji, pripremljen je i vaspitač ali i ostala deca u grupi i njihovi roditelji.

Program rada

• Maksimalno je dvoje dece sa razvojnim teškoćama uključeno u jednu inkluzivnu grupu.
• Plan i program rada je identičan kao i u ostalim vaspitnim grupama predškolske ustanove, a prvenstveno je organizovan po centrima interesovanja.
• Ono što je specifično za inkluzivne grupe jesu posebni stimulativni programi koji se izrađuju za decu sa posebnim potrebama a organizuju kroz igru tako da ostala deca iz grupe ne zapažaju da se sa njima nešto posebno radi.
• U skladu sa trenutnim statusom ove dece utvrđenim na osnovu popunjavanja ček liste i psihološkog nalaza, određuju se ciljevi razvoja u oblastima: kognitivni, motorika, samopomoć, jezik, socijalizacija.
• Stimulativni programi se izrađuju prema Portage metodi koja podrazumeva baziranje na očuvanim sposobnostima deteta. Primenjuje se princip postupnosti - korak po korak u kome je svaka aktivnost razložena na više elemenata koji su pojedinačno učeni a potom povezani u celinu.
• Zastupljen je timski rad što znači da je za svako dete sa razvojnim teškoćama formiran tim koji čine roditelj, vaspitač deteta i stručni saradnik. Oni zajednički planiraju i realizuju individualizovane programe u vrtiću i kod kuće i prate njihove efekte. Tako se ostvaruje partnerski odnos sa roditeljima koji su dragoceni u stimulaciji razvoja sve dece a posebno dece sa posebnim potrebama.
• Vaspitači kroz ovaj program ne postaju terapeuti nego uz podršku stručnih saradnika kroz igru sprovode stimulativne programe prilagođene karakteristikama dece sa posebnim potrebama.

Očekivanja

Za decu sa posebnim potrebama

• ostvarivanje bolje socijalne integracije i socijalizacije, podsticanje razvoja dečjih očuvanih sposobnosti, podsticanje razvoja i stabilizacije dečjeg osećanja sigurnosti, zadovoljstva, samopoštovanja, razvoj sposobnosti komunikacije, izražavanja potreba, želja i namera verbalnim i neverbalnim putem, podsticanje telesnog razvoja.

Za decu bez razvojnih smetnji

• podsticanje empatijskog ponašanja i osetljivosti za potrebe dece sa razvojnim teškoćama i razvijanje tolerancije na različitosti.

Za roditelje dece sa posebnim potrebama

• sticanje pozitivnog iskustva o mogućnostima njihove dece i spremnosti za zajednički život sa vršnjacima i drugim ljudima. Zatim, razvijanje partnerskog odnosa, pružanje podrške i ohrabrivanje roditelja da pružaju podršku svom detetu.

Za vaspitača

• poboljšanje profesionalne kompetencije za rad sa decom sa posebnim potrebama i razvijanje empatijskog odnosa prema njima i njihovim roditeljima.

Rezultati

Do sada prikupljeni podaci o ostvarenim efektima i rezultatima u realizaciji inkluzivnog programa pokazuju da se sa velikom izvesnošću u ovakvim programima mogu ostvariti sledeći rezultati:

• moguće je integrisati decu sa posebnim potrebama u vaspitne grupe na predškolskom uzrastu
• moguće je podstaći razvoj dece sa posebnim potrebama prvenstveno u emocionalnom, socijalnom i psihomotornom razvoju.
• moguće je tako organizovati rad u grupi da se sva deca (sa i bez razvojnih smetnji) osećaju prihvaćeno, da imaju sigurnost u ispoljavanju i podršku za razvoj samopoštovanja
• moguće je osposobiti vaspitače da i u otežanim uslovima rada zbog posebnih zahteva koje moraju ostvariti kada se u vaspitnoj grupi nalaze deca sa posebnim potrebama, uspešno vode vaspitnu grupu
• moguće je uspostaviti partnerski odnos sa roditeljima uz retke izuzetke

VRTIĆ PO MERI DETETA
inkluzivni program rada u Predškolskoj ustanovi "Naša radost", Subotica

Savremeni koncepti bazirani na psihološkim i pedagoškim saznanjima o karakteristikama razvoja deteta, utkani su u vaspitno obrazovni rad PU "Naša radost" iz Subotice. Organizovanjem i uvođenjem brojnih projekata i programa koji uvažavaju dete kao aktivno, interaktivno i kreativno biće što se ispoljava u njegovoj inicijativi, u spontanim istraživačkim ponašanjima i iznad svega u dečjoj igri kao posebnom obliku učenja, neguje se tendencija koja ide u pravcu formiranja vrtića po meri svakog deteta. U skladu sa tom tendencijom i željom da i boravak dece sa smetnjama u razvoju bude što kvalitetniji PU "Naša radost" je od školske 2000/01. godine, prva u Srbiji počela sa uvođenjem inkluzivnog programa uz odobrenje Ministarstva prosvete i sporta Srbije, prve dve godine kroz projekat sa humanitarnom organizacijom "Save the Children", a potom samostalno.

U prilog potrebi da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovne vrtiće sa svojim vršnjacima bez smetnji u razvoju na način koji će im omogućiti da napreduju svojim tempom, a što inkluzivni program upravo i omogućuje, govore brojne stvari. Naime, igra i druženje sa drugom decom su potreba sve dece a ove potrebe se adekvatno zadovoljavaju u predškolskim ustanovama gde deca kroz igru uče o sebi i drugima, upoznaju svoje okruženje, sagledavaju različite situacije, usvajaju jezik i razvijaju sposobnosti interakcije. Aktivosti koje se dešavaju u vrtićima podstiču komunikaciju i omogućavaju usvajanje socijalnih pravila. Vršnjaci bez smetnji u razvoju predstavljaju pozitivan model i oni su dragoceni u podsticanju razvoja veština i usvajanja znanja koje se stabilizuju sa mnogo manje intervencija nego kada sa decom sa smetnjama u razvoju rade samo odrasli.

Realizacija inkluzivnog programa u Ustanovi

Osnovne ideje programa su da potrebe deteta i razvijenost njegovih sposobnosti predstavljaju osnovne kriterijume za izbor programa rada koji su mu namenjeni. Za ulazak u vaspitnu grupu osim što je pripremljeno samo dete sa smetnjama u razvoju i njegovi roditelji, pripremljen je i vaspitač ali i ostala deca u grupi i njihovi roditelji. Inkluzivni program podrazumeva i dodatnu edukaciju vaspitača i stručnog tima i ostvarivanje partnerskog odnosa sa roditeljima u procesu stimulacije razvoja deteta.

PU "Naša radost" obuhvata preko 4000 dece uzrasta od 1 do 7 godina a rad se organizuje na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku kao i u dvojezičnim grupama. Svake školske godine inkluzivni program se realizuje u proseku u 20 - 25 vaspitnih grupa u kojima je obuhvaćeno oko 35 - 40 dece sa smetnjama u razvoju za koje se izrađuje IOP. Ustanova organizuje kontinuiranu edukaciju vaspitača, medicinskih sestara i stručnih saradnika sa ciljem povećanja profesionalne kompetencije u realizaciji programa i učestvuje u svim projektima vezanim za inkluziju koji se realizuju u našoj zemlji. U cilju sagledavanja efekata inkluzivnog programa u Ustanovi, organizuju se aktivi, tematska predavanja i supervizijske posete stručnjaka iz zemlje i inostranstva. Na osnovu stečenog iskustva priređen je program seminara pod nazivom "Vrtić i škola po meri deteta" koji je akreditovan od 2007. godine a namenjen je vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i stručnim saradnicima u vrtićima i školama.

Organizuju se i posete ustanovama koje se na bilo koji način bave decom sa smetnjama u razvoju sa ciljem razmene iskustava i stručnog usavršavanja. Tradicionalno se neguje saradnja sa osnovnim školama sa ciljem organizacije što kvalitetnije tranzicije dece sa smetnjama u razvoju u škole. Organizuju se zajednički sastanci timova za IOP iz vrtića i škole kako bi se prenela iskustva u radu sa detetom sa smetnjama u razvoju. Osim toga, tim iz vrtića predaje školi izveštaj o napredovanju deteta kako bi lakše i konkretnije organizovali nastavak rada u školi a zajedno se pravi analiza mogućih barijera u školi za uspešno uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju.

Značajan naglasak se stavlja i na prezentaciju programa putem medija i učešće na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima i konferencijama kao i okruglim stolovima u zemlji i inostranstvu. Jer, inkluzija nije samo stvar predškolske ustanove nego društva u celini koje treba da omogući kontinuitet u podršci razvoju deci započetoj u vrtićima.

Inkluzivni program u Ustanovi podrazumeva otvoreni pristup i uvažavanje svih aktera koji se ogleda u sledećim postupcima:

1. Uključivanju deteta sa smetnjama u razvoju u vrtić prethodi razgovor sa njegovim roditeljima kako bi se upoznali sa karakteristikama inkluzivnog programa. Temeljna pretpostavka inkluzivnog modela je bliska saradnja sa porodicom i uključivanje roditelja kao partnera u tim za podršku razvoju njihovog deteta sa smetnjama u razvoju. Na prvom sastanku tima daju se osnovne informacije o ciljevima timskog rada, suštini inkluzivnog programa i ulogama pojedinih članova tima. Posebno se ističe mesto i uloga roditelja u tom procesu i daju osnovne informacije o načinima realizacije zadataka kod kuće. Uvažava se mišljenje roditelja o realnosti postavljenih ciljeva za dete i njihov stav o proceni sopstvenih kapaciteta da se više ili manje uključe u proces podsticanja razvoja deteta. Misli se na na lični doživljaj sopstvenih sposobnosti, mogućnost njegovog uključivanja zbog zaposlenosti i drugih obaveza i sl.
2. Na prvom roditeljskom sastanku organizovanom za sve roditelje prezentuje se plan i program rada u vrtiću i upoznaju se sa specifičnostima inkluzivnog programa. To je prilika i da oni postave pitanja, razbiju predrasude i strahove da će sva pažnja biti usmerena samo na dete sa smetnjama u razvoju. Ne treba ostaviti sve na jednom roditeljskom sastanku. Važno je da postoji kontinuitet u informisanju i uključivanju roditelja u život i rad ustanove, tako da roditelji imaju stalnu potvrdu o tome kako napreduje njihovo dete, te da boraveći u inkluzivnoj grupi ono ništa ne gubi, da nije zapostavljeno, da mu se ne pruža ništa manje nego bilo kom drugom detetu, nego da je, naprotiv, samo na dobitku, jer uči na pravi način da pomogne drugome, prihvati različitost i razvija toleranciju. Sve to se postiže kroz različite oblike saradnje sa porodicom, što je definisano i Osnovama programa rada.
3. Vaspitači ističu da im je dragoceno kada, pre nego što se uključi dete sa smetnjama u razvoju, dobiju informacije o njegovim karakteristikama, interesovanjima i oblastima u kojima mu je potrebna podrška. To je moguće zahvaljujući saradnji Ustanove i Razvojnog savetovališta koje radi sa decom sa smetnjama u razvoju i upućuju roditelje da ih upišu vrtić i zahvaljujući tome što su roditelji i celo okruženje upoznati sa postojanjem ovog programa i njegovim efektima već dugi niz godina pa više ne postoje otpori uključivanju u program nego roditelji sami ističu potrebu za tim. Upisi se vrše u aprilu pa shodno tome ima dovoljno vremena da koordinator pre početka školske godine organizuje sastanak sa roditeljima i vaspitačem kako bi se prikupile važne informacije o razvoju deteta. Organizuje se i upoznavanje deteta sa vaspitačem i vrtićem kroz neformalne posete u toku leta. Drugi način uključivanja u program je kada u toku školske godine procenimo da je potrebno pružiti dodatnu podršku nekom detetu.
4. Stvaranje prijatne i podsticajne atmosfere u grupi i negovanje saradničkog a ne takmičarskog odnosa između dece je nužan uslov za realizaciju inkluzivnog programa. Povremeno se organizuju i radionice sa decom u okviru kojih se radi na prihvatanju različitosti. Ukoliko je u vaspitnu grupu uključeno dete sa fizičkim ili senzornim smetnjama organizuju se i radionce putem kojih se deca "stavljaju u cipelice drugog" kako bi stekli uvid u mogućnosti deteta, šta za njega mogu predstavljati prepreke u funkcionisanju u grupi i kako se one mogu zajedno prevazići. Mališani zapažaju ovu vrstu poteškoća i često postavljaju pitanja, mogu biti i zbunjena. Zato im je važno pružiti mogućnost da saznaju i dožive različitost a potom i da uvide brojne mogućnosti kako zajedno mogu dobro da funkcionišu u grupi.
5. Svaki IOP tim piše individualni obrazovni plan za dete sa smetnjama u razvoju i evidentira njegov napredak kroz mesečni osvrt na postignuto koji predstavlja osnovu za njegovu reviziju posle 3 meseca realizacije. Na početku i na kraju školske godine ispunjavaju se Skale razvoja i Skale ponašanja, Ček lista razvojnih postignuća i pravi se sociogram kako bi se utvrdio trenutni nivo funkcionisanja deteta. Skale i Ček lista su internog karaktera i dragocene su jer dobijeni podaci predstavljaju osnovu za izradu IOP-a pošto pružaju jasan uvid u detetova interesovanja i potencijale i omogućuju identifikaciju oblasti u kojima mu je potrebna podrška.

Uvođenje inkluzije u praksu zahteva vreme i strpljenje, kao uostalom, uvođenje bilo koje nove ideje. Uspeh ne zavisi samo od materijalnih ulaganja. Proces promena odvijaće se lakše ukoliko je potpomognut pozitivnim stavovima i opštim prihvatanjem inkluzivnih ideja i vrednosti, podizanjem nivoa kompetentnosti vaspitača i drugih stručnjaka uz obezbeđivanje odgovarajućih materijalno - tehničkih uslova.

Stavovi prema nekoj pojavi u velikoj meri utiču na odnos prema njoj. Kada je u pitanju inkluzija, veoma je važna interakcija između dece sa i bez smetnji u razvoju, ali dobro osmišljena i realizovana u prijatnoj i prihvatajućoj atmosferi, otvorenog srca. Jer, ako nekoga upoznamo srcem onda ćemo ga prihvatiti, ako ga upoznamo po nekim spoljašnjim obeležjima koja nose teret procene, onda ćemo verovatno imati potrebu da se zaštitimo i postavimo ograde. Zato je važno da deci što pre omogućimo da upoznaju različitosti i otkriju lepotu koja ona nosi sa sobom, već od najranijeg perioda - vrtića, kada drugare vide srcem.

Inkluzivne grupe u školskoj 2011/12. godini organizovane su u sledećim vrtićima:

mr Dijana Kopunović Torma, psiholog i psihoterapeut
Koordinator inkluzivnog programa u PU "Naša radost", Subotica